Републички завод за здравствено осигурање, после четири године, проширио је Листу лекова. Значајне уштеде које су направљене током претходних осам месеци, као и повећање конкурентности међу произвођачима допринеле су да се коначно на Листи нађу савремени, иновативни лекови којима су покривена и нова индикациона подручја која до сада нису била заступљена.
Критеријум за увођење нових лекова на Листу лекова био је пре свега став и мишљење еминетних стручњака, чланова подкомисија, који су учествовали у изради нове Листе лекова као и усклађеност са финанасијским могућностима РЗЗО-а .
Листа је укупно проширена за 238 лекова, од којих су 106 потпуно нове активне суспстанце, различитих облика, јачина и паковања а остали су стављени на Листу ради повећања конкуренције, боље снабдевености тржишта и веће могућности избора које ће имати и пацијенти и лекари.
Стављени су лекови за лечење: есенцијалне хипертензије, хепатитиса Б, лекови који се користе код акутног инфаркта миокарда, карцинома бубрега, вакцина против обољења доњих дисајних путева које изазива респираторни синцицијални вирус (РСВ) код деце са високим ризиком од настанка овог обољења, нова генерација лекова против, епилепсије, депресије итд .
Такође, Листа је проширена и за 5 потпуно нових цитостатика, за болести које се до сада нису лечиле:
- Temozolomid за лечење глиобластома
- Erlotinib и Gefitinib за лечење карцинома плућа
- Nilotinib за лечење хроничне мијелоидне леукемије као друга терапијска линија лечења
- Sunitinib за лечење карцинома бубрега
За два цитостатика проширене су индикације:
- Bortezomib за лечење мултиплог мијелома у првој терапијској линији као и лекови из групе инхибитора ароматазе за лечење карцинома дојке у ранијој фази болести.
Проширена је и индикација за лек пегиловани интерферон алфа који се до сада користио у лечењу хепатитиса Ц, а од сада ће се користити и за лечење оболелих од хепатитиса Б.
Лечење глаукома је усклађено са савременим стручним терапијским принципима те су сви лекови који се користе (бета блокатори, инхибитори карбоанхидразе и аналози простагландина) уврштени на Листу А без процентуалног учешћа).
За лечење реуматског артрититса, обољења гастроинтестиналног тракта и друга реуматска оболења листа је проширена новим биолшким лековима:
- Adalimumab
- Tocilizumab и leflunomid
У ову листу лекова су уврштени и савременији контрасти који се примењују у дијагностици, попут гадоксентинске киселине, Jodiksanola и других.
Листа лекова је проширена и за лекове који се користе у лечењу мишићног спазма као што је Tolperison.
Лечење депресије је проширено новим антидепресивима као што су: Mirtazapin, Fluvoksamin, Escitalopram и др.
Лечење епилепсије омогућиће и нови антиепилептици као што су:Gabapentin, Clobazam и други.
Такође, за примену у болничким условима листа лекова је проширена новим савременим лековима из групе карбапенемских антибиотика, Doripenem као резервног антибиотика, Levofloksacin и другим.
Најскупљи и најважнији лекови за хемофилију већ су на позитивној листи, а после разговора са Удружењем хемофиличара и позитивног мишљења струке, које се очекује ових дана, РЗЗО ће на Листу увести још један лек новије генерације.
Листа лекова је сачињена тако да поспешује конкуренцију, те су управо многи произвођачи, како би њихови лекови били на листи, смањили цену својих медикамената. Нажалост, поједини произвођачи нису желели да прате тај принцип и око 30-так лекова је са А листе прешло на листу А1 (лекови са доплатом). Упркос томе, за сваки лек са листе А1 постоји адекватан лек на листи А (без доплате) који се прописују на лекарски рецепт.
РЗЗО ће и даље водити рачуна о потребама и квалитету лечења својих осигураника и у сарадњи са лекарском струком радиће на редефинисању позитивне Листе лекова. Од велике помоћи би било и рационална потрошња лекова, односно усклађивање потрошње лекова са реалним здравственим потребама становништва и ставовима струке.
Забрињавају подаци да је 2006. године, 4.200.000 осигураника подигло је 69.000.000 кутија лекова на рецепт, а 2010. године, 4.100.000 осигураника, дакле 100.000 људи мање је подигло чак 90.500.000 кутија на рецепт.
2006. године је у новцу, цела листа лекова на рецепт РЗЗО коштала 18 милијарди динара, а 2010. године чак 34 милијарде динара.
Само у прва три месеца ове године, подигнуто је 2. 300.000 кутија више него у прва три месеца прошле године. Ако се овакав тренд потрошње лекова настави, до краја 2011. године, доћи ће се до цифре од 10 милиона кутија више у односу на прошлу годину и биће издато невероватних 100.000.000 кутија лекова на рецепт о трошку РЗЗО у 2011. години.
Наравно да нису само грађани одговорни за све учесталију нерационалну потрошњу и куповину лекова. Поред самолечења, стварања кућних залиха, притисака на лекаре да нам прописују што више лекова и фармацеутске куће имају свој део одговорности с обзиром на то да кроз фамацеутски маркетинг све више утичу на лекаре да прописују што већи број одређених медикамената, а све у циљу, већег остваривања профита.
Судећи по томе како се лако одлучујемо за лечење на своју руку и стварање кућних залиха, све је приметније повећање потрошње антибиотика, антидепресива, лекова у терапији астме, дијабетеса... Њихова неконтролисана употреба представља глобалну претњу и проблем, који је настао онда када су почели да се примењују и преписују „за сваки случај“.
Велика потрошња лекова примарно представља лош утицај на здравље људи, јер повећано узимање лекова изазива здравствене последице по здравље станвоништва, али је то и озбиљан атак на новац свих нас, који из заједничке касе, средствима солидарности плаћамо нерационалну потрошњу лекова. Развијањем свести грађана о њиховој адекватној примени и сврсисходном прописивању од стране лекара обезбедила би се већа средства за финансирање и других савремених лекова.
