Извештај о привременoj спречености за рад за период 01.01.2016. – 30.06.2016. године

У складу са Законом о здравственом осигурању накнаду зараде осигураним лицима привремено спреченим за рад за првих 30 дана спречености обезбеђује послодавац из својих средстава, а од 31. дана накнаду зараде обезбеђује Републички фонд за здравствено осигурање, односно матична филијала, из средстава обавезног здравственог осигурања.

Изузетно, накнада зараде обезбеђује се осигуранику из средстава обавезног здравственог осигурања од првог дана спречености за рад због добровољног давања ткива и органа, као и осигуранику мајци, односно оцу, усвојитељу или другом осигуранику који се стара о детету, за време привремене спречености за рад због неге болесног детета млађег од три године.

Само у случају привремене спречености за рад услед професионалне болести или повреде на раду, накнаду зараде за све време трајања спречености за рад обезбеђује послодавац.

На име накнаде зараде Републички фонд за здравствено осигурање осигураним лицима привремено спреченим за рад дуже од 30 дана, у периоду од 01.01.2016. до 30.06.2016. године, исплатио је средства у износу од 5.142.943.455,56 динара, што је за 10,53%, односно 489.970.141,18 динара више него у истом периоду претходне године.

Дужину привремене спречености за рад преко 30 дана, у складу са Законом о здравственом осигурању и Правилником о медицинско-доктринарним стандардима за утврђивање привремене спречености за рад, а по предлогу изабраног лекара, утврђује стручно-медицински орган Републичког фонда првостепена лекарска комисија.

Изузетно, по предлогу изабраног лекара, првостепена лекарска комисија цени привремену спреченост за рад дужу од 15 дана због неге члана уже породице млађег од седам година живота, односно дужу од седам дана за члана породице старијег од седам година живота.

У периоду од 01.01.2016. до 30.06.2016. године лекарске комисије Републичког фонда су у 150.704 случајева цениле дужину привремене спречености за рад, што је за 4,3% случајева више него у истом периоду претходне године. Под појмом "случај" подразумева се једна посета лекарској комисији.

Највећи број осигураних лица у првој половини 2016. године био је спречен за рад из разлога болести или повреде ван рада 59,67%, затим следе болести или компликације у вези са одржавањем трудноће 33,66%, професионалне болести или повреде на раду 5,3%, нега болесног члана уже породице 0,88% и остали разлози спречености за рад (прописане мере обавезне изолације као клицоноше или због појаве заразних болести у његовој околини; због добровољног давања органа и ткива, изузев добровољног давања крви; спреченост за рад пратиоца болесног осигураног лица упућеног на лечење или лекарски преглед у друго место, односно за време боравка у својству пратиоца у стационарној здравственој установи) 2,99%.

Најчешће дијагнозе привремене спречености за рад по MKB 10 у периоду од 01.01.2016. до 30.06.2016. године биле су трудноћа, рађање и бабиње 34,62%, повреде, тровања и последице деловања спољних фактора 16,23%, болести мишићно-коштаног система и везивног ткива 10,02%, тумори 9,91%, болести система крвотока 6,36% и душевни поремећаји и поремећаји понашања 5,7%. Затим следе болести система за варење 2,54%, болести нервног система са 2,53%, болести мокраћно-полног система 1,78% и остале дијагнозе спречености за рад (заразне болести, болести крви и крвотворних органа, болести жлезда са унутрашњим лучењем, болести ока, болести ува, болести коже, болести система за дисање) са 10,31%.

Заступљеност најчешћих група обољења привремене спречености за рад по филијалама у Србији за посматрани период 2015. и 2016. године представљена је у табели.

У односу на укупан број случајева привремене спречености за рад у целој Србији, Филијала за град Београд учествује са 22,49%. Код 36,79% случајева разлог привремене спречености за рад је из групе обољења са дијагнозама О00-О99 (трудноћа, рађање и бабиње), што је више од просека у Србији. И Филијале Прокупље, Пожаревац, Косовска Митровица, Сомбор, Ваљево, Крагујевац, Чачак, Ниш, Шабац, Пирот, Сремска Митровица, Краљево и Панчево имају привремену спреченост за рад због обољења из ове групе већу од просека, односно већу од 34,62%, док у Лесковацу чак 51,27% „боловања“ чине труднице. Филијале Суботица, Зрењанин, Кикинда, Нови Сад, Смедерево, Јагодина, Бор, Зајечар, Ужице, Нови Пазар, Крушевац, Ниш, Врање, Гњилане и Грачаница имају мањи број трудница на боловању од просека у Србији.

ећи број привремене спречености за рад од просека у Србији (16,23%) због повреда, тровања и последица деловања спољних фактора имају филијале Суботица, Нови Сад, Сремска Митровица, Јагодина, Бор и Зајечар, а мање од просека Прокупље, Врање, Крушевац, Ниш и Лесковац.

Због болести мишићно-коштаног система и везивног ткива на боловању је 10,02% од укупног броја случајева. Због овог разлога највише „иду на боловање“ становници Зајечара, Зрењанина, Новог Сада, Бора и Новог Пазара, а најмање становници Пожаревца, Ваљева и Чачка.

Велика група обољења која је разлог привременој спречености за рад су тумори – просек 9,91% од укупног броја случајева. У Филијали Нови Пазар чак 17% од укупног броја случајева је на боловању због тумора. Изнад просека су и Филијале Зрењанин 13,17%, Ваљево 12,04%, Сремска Митровица 11,68% и Пирот 11,35%. Филијале Лесковац, Врање, Смедерево, Шабац, Ниш и Пожаревац имају мањи број осигураних лица на „боловању“ због дијагноза из ове групе, од 7,2% до 7,92% од укупног броја случајева. Све остале филијале уклапају се у горе поменуту дистрибуцију заступљености појединих група дијагноза као узрока привремене спречености за рад.

Осигурана лица филијале Смедерево, Бор и Кикинда много чешће су привремено спречена за рад од осталих у Србији због болести из групе система крвотока, а мање од просека (6,36%) користе „боловање“ по овој дијагнози запослена лица филијале Ваљево, Сомбор, Сремска Митровица и Прокупље.

Највећи број спречених за рад по дијагнози душевних поремећаја и поремећаја понашања је код осигураних лица Бора, Ниша и Зајечара, док због њих мање од просека (5,7%) „болују“ запослени у Прокупљу, Сремској Митровици и Новом Пазару.

Поредећи привремену спреченост за рад у првој половини 2015. године са истим периодом 2016. године, закључује се да се број случајева повећао, и то за дијагнозе из групе тумори за 7,84%, болести мишићно-коштаног система и везивног ткива за 7,71%, душевних поремећаја и поремећаја понашања за 6,53%, болести система крвотока за 3,55%, трудноћа, рађање и бабиње за 2,51% и повреде, тровања и последице деловања спољних фактора за 2,51%. Поједине дијагнозе бележе смањење броја случајева привремене спречености за рад у односу на исти период претходне године, и то заразне болести и паразитарне болести за 8,61%, болести ува и болести мастоидног наставка 8,34%, болести система за дисање 8,56% и болести коже и поткожног ткива за 3,59%.