Медицинска рехабилитација у стационарним здравственим установама на терет средстава обавезног здравственог осигурања у периоду од 01.01.2017. до 30.06.2017. године

У складу са Законом о здравственом осигурању осигурана лица остварују право на рехабилитацију у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију као континуирани продужетак лечења и рехабилитације када се функционалне сметње не могу ублажити или отклонити у амбулантно-поликлиничким условима или у оквиру болничког лечења основне болести.

Правилником о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију прописано је да се продужена рехабилитација спроводи као лечење или као превенција погоршања, односно настанка компликација одређене хроничне болести, за индикације наведене у Листи индикација. Оба начина лечења спроводе се кроз прописане рехабилитационе процедуре.

Предлог за упућивање на продужену рехабилитацију даје изабрани лекар на упуту за стационарно лечење или три лекара одговарајуће специјалности здравствене установе у којој се осигурано лице налази на стационарном лечењу основне болести.

Оцену оправданости упућивања на продужену рехабилитацију, као и дужину трајања већ започете продужене рехабилитације, даје надлежна лекарска комисија филијале на основу увида у приложену медицинску документацију у складу са Листом индикација. Лекарска комисија одређује и здравствену установу за рехабилитацију у коју се врши упућивање у складу са Уредбом о Плану мреже здравствених установа са којом је Републички фонд закључио уговор.

Продужена рехабилитација спроводи се у здравственој установи за рехабилитацију у којој ће се у најкраћем року започети спровођење рехабилитације и која је најближа месту пребивалишта осигураног лица. Продужена рехабилитација за осигурана лица упућена на продужену рехабилитацију директно после стациoнарног лечења основне болести, спроводи се у здравственој установи специјализованој за рехабилитацију која је најближа месту пребивалишта, односно боравишта осигураног лица.

У периоду од 01.01.2017. до 30.06.2017. године лекарске комисије Републичког фонда донеле су оцену о испуњености услова за стационарну рехабилитацију за 15.772 осигурана лица. Упућеним осигураним лицима призната је рехабилитација у трајању од 395.283 дана. Просечан број дана продужене рехабилитације по осигураном лицу у извештајном периоду je 25 дана.

Републички фонд за здравствено осигурање за осигурана лица упућена на медицинску рехабилитацију у стационарне здравствене установе специјализоване за рехабилитацију на терет средстава обавезног здравственог осигурања, у периоду од 01.01.2017. до 30.06.2017. године, уплатио је средства у износу од 1.274.278.788,34 динара, односно 0,3% средстава мање него у истом периоду претходне године.

У укупној маси уплаћених средстава за продужену рехабилитацију здравственим установама специјализованим за рехабилитацију, које се налазе на подручју конкретне филијале, у периоду 01.01. до 30.06.2017. године, Филијала Београд учествује са 16,3%, односно са 207.951.748,14 динара за осигурана лица упућена у Институт за рехабилитацију Београд. Затим следе Филијала Ниш са 15,1% уплаћених средстава, односно 192.608.654,97 динара за осигурана лица упућена у Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања” и Специјалну болницу за неспецифичне плућне болести „Сокобања”; Филијала Сремска Митровица са 14,8%, односно 188.527.630,58 динара за осигурана лица упућена у Специјалну болница за неуролошка и посттрауматска стања Стари Сланкамен и Специјалну болницу за рехабилитацију Врдник; Филијала Краљево са 12,1%, односно 154.114.086,47 динара за осигурана лица упућена у Специјалну болницу за лечење и рехабилитацију „Меркур” Врњачка бања и Специјалну болницу за рехабилитацију „Агенс”, Матарушка Бања и Филијала Крушевац са 9%, односно 114.321.109,39 динара уплаћених средстава за осигурана лица упућена у Специјалну болницу за рехабилитацију „Рибарска Бања”.

У периоду од 01.01.2017. до 30.06.2017. године највећи број осигураних лица упућен је на рехабилитацију у Институт за рехабилитацију, Београд, Институт за лечење и рехабилитацију „Нишка Бања”, Ниш, Специјалну болницу за рехабилитацију „Рибарска Бања”, Крушевац, Специјалну болницу за неуролошка и посттрауматска стања „Стари Сланкамен“ и у Специјалну болницу за рехабилитацију „Агенс”, Матарушка Бања.

Преглед броја осигураних лица по рехабилитационим центрима у које је упућено највише осигураних лица, са процентима упућених у односу на укупан број упућених и бројем дана признате рехабилитације приказан је у табели:

У односу на укупан број упућених на стационарну рехабилитацију у целој Србији, Филијала за град Београд учествује са 18%, а затим следе Филијале Ниш (7,3%), Нови Сад (6,6%), Ужице (6%) и Сремска Митровица (4,3%).

Преглед највећег броја упућених лица по филијалама, са процентима упућених у односу на укупан број упућених и бројем дана признате рехабилитације приказан је у табели:

Најчешће дијагнозе због којих је 15.772 осигураних лица у Србији упућено на продужену рехабилитацију на терет средстава обавезног здравственог осигурања у посматраном периоду су:

- одузетост једне половине тела потпуна (Hemiplegia или тешка хемипареза),
- прелом натколенице (Fractura femoris),
- стање након извођења операција на отвореном срцу - уградња срчаног бај-паса или вештачког срчаног залиска,
- акутни инфаркт срца и поновљени инфаркт срца (Infarctus myocardii acutus и Infarctus myocardii recidivus acutus),
- прелом потколенице (Fractura cruris, regionem talocruralem, includens).

Преглед најчешћих дијагноза, са процентима упућених у односу на укупан број упућених и број дана признате рехабилитације приказан је у табели:

родужење рехабилитације се може одобрити ако се у току спровођења продужене рехабилитације постигну очекивани резултати и ако се продужењем трајања рехабилитације ти резултати могу побољшати, за случајеве предвиђене у Листи индикација. Од укупног броја упућених осигураних лица за њих 2.542 одобрено је продужење стационарне рехабилитације у трајању од још 52.929 дана. Највише продужења одобрено је за дијагнозу одузетости једне половине тела и то 42,5% од укупног броја продужења.

Од укупно 15.772 спроведених рехабилитација у периоду 01.01.2017. до 30.06.2017. године, због превенције погоршања, односно настанка компликација код оболелих од шећерне болести (Diabetes mellitus), који су на терапији инсулином, било је 420 осигураних лица, односно 2,7% од укупног броја упућених, са 8.876 дана прописаних рехабилитационих процедура.

Око 5% рехабилитованих су деца до 18 година живота. Разлози упућивања деце на продужену рехабилитацију су:

- наставак лечења због различитих повреда и обољења,
- превенција настанка компликација код гојазности (Obesitas) за узраст од 12 до 18 година,
- превенција настанка компликација код оболелих од шећерне болести (Diabetes mellitus) на терапији инсулином и
- рехабилитације после лечења деце од онколошких обољења

У извештајном периоду 433 деце је упућено на продужену рехабилитацију због превенције настанка компликација код гојазности (Obesitas) за узраст од 12 до 18 година којима је признато 9.163 дана продужене рехабилитације. 37 деце упућено је на продужену рехабилитацију после лечења од онколошких обољења и признато им је 777 дана продужене рехабилитације.