Привремена спреченост за рад за период 01.01.2017. – 30.06.2017. године

У складу са Законом о здравственом осигурању накнаду зараде осигураним лицима привремено спреченим за рад за првих 30 дана спречености обезбеђује послодавац из својих средстава, а од 31. дана накнаду зараде обезбеђује Републички фонд за здравствено осигурање, односно матична филијала, из средстава обавезног здравственог осигурања.

Изузетно, накнада зараде обезбеђује се осигуранику из средстава обавезног здравственог осигурања од првог дана спречености за рад због добровољног давања ткива и органа, као и осигуранику мајци, односно оцу, усвојитељу или другом осигуранику који се стара о детету, за време привремене спречености за рад због неге болесног детета млађег од три године.

Само у случају привремене спречености за рад услед професионалне болести или повреде на раду, накнаду зараде за све време трајања спречености за рад обезбеђује послодавац.

На име накнаде зараде Републички фонд за здравствено осигурање осигураним лицима привремено спреченим за рад дуже од 30 дана, у периоду од 01.01.2017. до 30.06.2017. године, исплатио је средства у износу од 5.976.214.044,55 динара, односно 16,2% или 833.270.588,99 динара више него у истом периоду 2016. године.

Дужину привремене спречености за рад преко 30 дана, у складу са Законом о здравственом осигурању и Правилником о медицинско-доктринарним стандардима за утврђивање привремене спречености за рад, а по предлогу изабраног лекара, утврђује стручно-медицински органи Републичког фонда првостепена и другостепена лекарска комисија.

Изузетно, по предлогу изабраног лекара, првостепена лекарска комисија цени привремену спреченост за рад дужу од 15 дана због неге члана уже породице млађег од седам година живота, односно дужу од седам дана за члана породице старијег од седам година живота.

У периоду од 01.01.2017. до 30.06.2017. године лекарске комисије Републичког фонда су у 135.876 случајева цениле дужину привремене спречености за рад, што је за 4,9% случајева мање него у истом периоду претходне године. Под појмом "случај" подразумева се једна посета лекарској комисији.

Највећи број осигураних лица у периоду 01.01.2017. до 30.06.2017. години био је спречен за рад из разлога:

- болести или повреде ван рада 69.1%, затим следе
- болести или компликације у вези са одржавањем трудноће 22.9%,
- професионалне болести или повреде на раду 7%,
- нега болесног члана уже породице 0.9% и
- остали разлози спречености за рад (прописане мере обавезне изолације као клицоноше или због појаве заразних болести у његовој околини; због добровољног давања органа и ткива, изузев добровољног давања крви; спреченост за рад пратиоца болесног осигураног лица упућеног на лечење или лекарски преглед у друго место, односно за време боравка у својству пратиоца у стационарној здравственој установи) 0,1%.

Најчешће дијагнозе привремене спречености за рад по MKB 10 у периоду од 01.01.2017. до 30.06.2017. године биле су:

- трудноћа, рађање и бабиње 23.9%,
- повреде, тровања и последице деловања спољних фактора 20%,
- болести мишићно-коштаног система и везивног ткива 11.9%,
- тумори 11%,
- болести система крвотока 6.9%,
- душевни поремећаји и поремећаји понашања 6.2%,
- болести нервног система 3.1%,
- болести система за варење 2.9%,
- болести мокраћно полног система 2.2% и
- остале дијагнозе спречености за рад (заразне болести, болести крви и крвотворних органа, болести жлезда са унутрашњим лучењем, болести ока, болести ува, болести коже, болести система за дисање) 11.9%.

Заступљеност најчешћих група стања, односно обољења привремене спречености за рад по филијалама у Србији, за периоде 01.01.2016. до 30.06.2016. године и 01.01.2017. до 30.06.2017. године, представљена је у табели.

Код 23,9% случајева разлог привремене спречености за рад је из групе обољења са дијагнозама О00-О99 (трудноћа, рађање и бабиње). Филијале Косовска Митровица, Лесковац, Прокупље, Ваљево, Пожаревац, Београд, Сомбор, Зрењанин, Суботица, Чачак, Крагујевац, Краљево и Шабац имају привремену спреченост за рад због обољења из ове групе већу од просека, односно већу од 23,9%. У Филијали Лесковац 35,2% „боловања“ чине труднице. У Филијалама Кикинда, Зајечар, Смедерево и Бор само око 12% до 14% „боловања“ је због болести или компликација у вези са одржавањем трудноће.

Већи број привремене спречености за рад од просека у Србији (20%) због повреда, тровања и последица деловања спољних фактора имају филијале Шабац, Сремска Митровица, Зајечар, Кикинда, Јагодина, Ваљево, Суботица, Пирот, Панчево, Сомбор, Нови Сад, Крагујевац, Бор и Зајечар. У Филијалама Косовска Митровица, Београд, Лесковац, Врање, Крушевац, Ниш, Ужице, Чачак, Краљево и Нови Пазар због ових обољења на „боловању“ је мањи број осигураних.

Због болести мишићно-коштаног система и везивног ткива на боловању је 11,9% од укупног броја случајева. Због овог разлога највише „иду на боловање“ осигураници Зајечара, Новог Пазара, Зрењанина, Кикинде, Врања, Смедерева и Сомбора, а најмање осигураници Ваљева, Пирота, Прокупља и Београда.

Велика група обољења која је разлог привременој спречености за рад су тумори – просек 11% од укупног броја случајева. У Филијали Нови Пазар 16,9% од укупног броја случајева је на боловању због тумора. Изнад просека су и Филијале Ваљево (16,8%), Пирот (14,3%), Прокупље, Крушевац, Јагодина, Краљево, Панчево, Сомбор и Зрењанин. У Филијалама Пожаревац, Ужице, Чачак, Ниш, Врање, Бор, Зајечар, Суботица, Кикинда, Нови Сад и Сремска Митровица мањи је број осигураних лица на „боловању“ због дијагноза из ове групе.

Осигурана лица филијала Крушевац (10,2%), Кикинда (9,9%), Зрењанин, Панчево, Бор, Краљево, Чачак и Пирот много чешће су привремено спречена за рад од осталих у Србији због болести из групе система крвотока, а мање од просека (6,9%) по овој дијагнози користе „боловање“ запослена лица филијала Суботица, Сомбор, Нови Сад, Јагодина, Зјечар, Ужице, Нови Пазар, Лесковац и Београд.

Највећи број спречених за рад по дијагнози душевних поремећаја и поремећаја понашања је код осигураних лица Бора (11,3%) и Ниша (10,8%). Изнад просека (6,2%) су и осиграна лица Сомбора, Смедерева, Зајечара, Ужица и Крушевца, док због душевих обољења мање болују запослени у Ваљеву (3,8%), Београду (5,1%), Суботици, Зрењанину, Кикинди, Пожаревцу, Јагодини и Чачку.

Поредећи привремену спреченост за рад у периоду 01.01. до 30.06.2017. године са периодом 01.01. до 30.06.2016. године закључује се да се број случајева смањио, и то за дијагнозе из група трудноћа, рађање и бабиње (62%), болести система крвотока (1,6%) и душевнe поремећајe и поремећајe понашања (2%), а повећан број случајева за дијагнозе из група повреде, тровања и последице деловања спољних фактора (11,4%), болести мишићно-коштаног система и везивног ткива (7,3%) и туморе 0,5%).

Када су у питању узроци привремене спречености за рад повећање бележи спреченост за рад због болести или повреде ван рада, спреченост за рад због повреде на раду или професионалне болести и спреченост за рад због неге болесног члана уже породице, а спречености за рад због болести или компликације у вези са одржавањем трудноће и осталих разлога спречености за рад бележе смањење.